Šta da radite ako mislite da su vaši onlajn nalozi hakovani

Prijavljivanje na onlajn nalog i saznanje da je hakovan, jedan je od košmara koji su mnogi doživeli. Nažalost, hakovanje postaje sve češća pojava zbog količine podataka koje čuvamo, sve većeg broja vebsajtova koje koristimo i sve prefinjenih softvera za hakovanje koji se razvijaju širom sveta. Ako mislite da vam je nalog hakovan, morate reagovati brzo. Zato uvek treba da znate kako da prepoznate hakovanje, kako da postupite u slučaju da do njega dođe i kako da ga sprečite.

Kako da prepoznate hakovanje

Mada mogu da variraju u zavisnosti od vrste hakovanja, postoji mnogo uobičajenih signala kojih treba da budete svesni. To mogu biti čudne poruke na vašem računaru, uključujući one o „otkupu” i upozorenja na zaraženost zlonamernim softverom (malware) koji nemate ili ne prepoznajete.

Neočekivani troškovi na izvodima sa tekućeg računa i izvodima za kreditnu karticu, još su jedan važan pokazatelj hakovanja, čak i ako su ti iznosi mali. Naime, da bi proverili da li pratite iznose vaših troškova na računu, hakeri počnu sa malim iznosima, npr. s kupovinom kafe ili nekom drugom jeftinom stavkom, pre nego što počnu da vam s računa skidaju veće iznose.

Ako vam lozinke za onlajn naloge i elektronsku poštu iznenada ne rade ili ste odjavljeni i ne možete ponovo da se prijavite, shvatite to kao znak mogućeg hakovanja. Tako treba shvatiti i sumnjive pozive u kojima vas opominju da niste platili usluge koje se ne sećate da ste tražili.

Šta da uradite ako mislite da ste hakovani

Brzo reagovanje je jedan od najboljih načina da pokušate da štetu nanetu hakovanjem svedete na najmanju moguću meru. Počnite tako što ćete promeniti lozinke na svakoj lokaciji na kojoj ste sačuvali podatke o ličnosti, karticama i slično. Zatim izbrišite sve osetljive podatke koji su bili sačuvani na hakovanom nalogu, kao što su privatni imejlovi sa priloženim dokumentima koji bi mogli biti upotrebljeni za lažno predstavljanje na mreži. Što pre upozorite prijatelje i porodicu na sumnjive imejlove ili poruke u kojima se neko predstavlja kao vi i eventualno traži informacije ili novac.

Na društvenim mrežama povucite autorizaciju za sve aplikacije koje se mogu povezati s vašim nalogom i proverite da li na izvodima iz banke ima sumnjivih isplata. Takođe je dobro pozvati banku i upozoriti je kako bi bila spremna da odgovori na potencijalne sumnjive aktivnosti. U zavisnosti od vrste hakovanja, možda ćete hteti da poništite svoju platnu karticu i zatražite novu. Ako vam je hakovan računar, skenirajte ga zvaničnim softverom za otkrivanje zlonamernih softvera i uklonite sve što je sumnjivo

Kako da sprečite buduće hakerske aktivnosti

Postoji mnogo jednostavnih načina da rizik od hakovanja svedete na minimum. Obavezno koristite različite, komplikovane lozinke na svim svojim onlajn nalozima i sačuvajte ih pomoću bezbedne aplikacije za upravljanje lozinkama za slučaj da ih zaboravite. Kad god je to moguće, koristite dvofaktorsku potvrdu identiteta na svojim nalozima i hakerima otežajte upad tako što ćete dodati bezbedan broj telefona ili drugu adresu elektronske pošte.

Uložite u dobar softver za otkrivanje zlonamernih softvera i redovno skenirajte računar da sprečite viruse. Smanjite mogućnost da se hakovanje ponovi tako što nećete preuzimati filmove ili muziku sa torent vebsajtova, jer vas oni izlažu rizicima. Iako će vam oduzeti neki minut više da ih svaki put ponovo unesete, razmislite o tome da podatke sa platne kartice na čuvate na sajtovima onlajn prodavača kao što je Amazon, jer i oni mogu biti hakovani.

Ako primite imejl, SMS poruku ili telefonski poziv od svoje banke ili od nekog velikog prodajnog lanca kojima se od vas traže lični podaci, uvek proverite broj ili adresu sa kojih dolaze. Ako niste sigurni, proverite njihovu autentičnost tako što ćete pozvati broj telefona na zvaničnom vebsajtu ili na svojoj kartici, a ne telefon u imejlu ili SMS poruci.

Imajte na umu da vam banka nikada neće tražiti PIN ili lozinku preko telefona, pa nemojte davati te podatke. Lične podatke na društvenim mrežama svedite na minimum, a postavke o privatnosti podesite tako da informacije ograničite samo na potvrđene prijatelje.

Na kraju, ako na društvenim mrežama dobijete zahtev da se povežete s nekim koga ne poznajete, pre nego što ga prihvatite proverite da li vam je zahtev poslala stvarna osoba – ako ima malo fotografija i ako nemate zajedničkih prijatelja, možda bi bilo bolje da odbijete zahtev.