Neverovatna avantura porodice iz Požarevca

Obišli su 49 zemalja, putuju sa detetom, bez kofera, a ove godine su bili na 4 kontinenta.

Pre svakog putovanja obavezno provere da li su spakovali pasoše, novac i kameru, a sve ostalo je, kako kažu, rešivo. Na odmoru se trude da budu što fleksibilniji i da ništa „ne moraju“, da obavezno probaju lokalnu hranu i to tamo gde jede lokalno stanovništvo.

Glavni parametar im je da što jednostavnije i jeftinije stignu do željenog mesta, pa su tako na Tajlandu pored aviona, autobusa, kombija, tuk-tuka i motora, koristili i čamce, glisere i kajake.

Ko su avanturisti koji su do sada obišli 49 država, sa kojima u poslednje dve godine putuje i njihova ćerkica Sofija (2)?

Milena (32) i Ivan Ajdačić (33) su svetski putnici iz Požarevca. Odrasli su u Kostolcu, pohađali su isto odeljenje do četvrtog razreda osnovne škole, a jedno vreme su i sedeli u klupi. Zajedno putuju od 2006. godine, kada su kao uveliko zaljubljeni studenti obišli Italiju, Španiju i Francusku i, kako kažu za Priče sa dušom, odmah krenuli da planiraju naredna putovanja.

Od pre dve godine i tri meseca svojoj ekipi dodali su još jednog putnika, ćerku Sofiju, koja je na prvo putovanje krenula kada joj je bilo pet meseci. Njeni roditelji pričaju mi da je na početku, uz nosiljku i kolica, sve bilo veoma lako i jednostavno, a da su se stvari malo iskomplikovale kad je prohodala.

- Ona raste i menja se, a u skladu s tim menjaju se i naša putovanja. U ovom uzrastu Sofija obožava da ide u avanture, a kad vikendom ostanemo kod kuće ona ume da nam donese ranac i da kaže: „Mama, tata, idemo“. Do sada je bila na 5 kontinenata.

Putovanja ih pokreću i ispunjavaju. Oni vole što su na putu izloženi drugačijem okruženju i obožavaju da vide kako tamo negde drugi ljudi žive i rade, da upoznaju različite kulture i steknu nova poznanstva.

- Ne možemo da uporedimo Indiju i Portoriko, to su potpuno različiti tipovi putovanja. Ne možemo da poredimo putovanja pre Sofije i ova sada. Drugačije je kad negde idemo na mesec dana i kad idemo na produženi vikend – slažu se.

Ova avanturistička porodica živi u Požarevcu, odakle kreće na putovanja i sa njih se svom domu rado vraća.

Ivan je fizioterapeut i radi u bolnici, a Milena je ekonomista u porodičnoj firmi. Otkrivaju da maksimalno koriste svaki slobodan dan, čak i sat, i da neretko pravo sa aerodroma ili iz automobila odlaze na posao, najćešće posle „vikend akcija“ po Srbiji i evropskim gradovima.

- Kad god možemo vremenski i finansijski da se uklopimo, mi negde zbrišemo. Ove godine bukvalno nismo stali, bili smo na četiri kontinenta, ali smo i po našoj divnoj zemlji zujali uzduž i popreko – kaže Milena.

Sofija je već bila u Sloveniji, Austriji, Nemačkoj, Grčkoj, Makedoniji, Crnoj Gori, Kataru, Kini, Japanu, Švedskoj, Egiptu, Monaku, Francuskoj, Sjedinjenim Američkim Državama, Kubi, Peruu, Hrvatskoj i Švajcarskoj. Sa godinu dana videla je Kineski zid, sa dve godine bila na Maču Pikču u Peruu, a u isto vreme obišla Srbiju u značajnoj meri.

- Nama je veoma bitno da joj pokažemo koliko je naša zemlja lepa i bogata. Sa Sofijom moramo da podmirimo njene potrebe, pre svega, a da na drugo mesto stavimo naše želje i planove. Taj vid putovanja zahteva i drugačiji tip organizacije. Sada nam je bitno da smeštaj ima kuhinju, privatnu sobu i kupatilo, što nam ranije nije bio prioritet. Ranije smo se trudili da zavirimo u svaki ćošak destinacije koju obilazimo, nismo dozvoljavali da nešto propustimo, dok sada odredimo prioritete i polako idemo u obilaske. Shvatili smo da nam ovaj sporiji ritam odgovara, pa zaista uživamo kako u putovanju, tako i u kvalitetnom vremenu sa našom ćerkom – otkrivaju Ajdačići kako su napravili svoj korak napred.

Pakovanju pristupaju dosta ozbiljno, jer putuju minimalistički. Trude se da ponesu samo ono što je zaista neophodno.

- Uglavnom putujemo sa rančevima, nismo ljubitelji kofera. Dešava se da kad idemo na Kopaonik ili u Crnu Goru auto bude krcat i premali za sve što bismo poneli, a s druge strane smo sa Sofijom na tronedeljno proputovanje po Kini i Japanu nosili po jedan ranac – objašnjavaju svetski putnici za Priče sa dušom.

Ivan i Milena su odrasli u malom rudarskom mestu na obali Dunava, u Kostolcu. Imali su bezbrižno detinjstvo, jer je Kostolac, kako kažu, tokom njihovog odrastanja bio bezbedno mesto bez mnogo saobraćaja i gradić u kojem se svi poznaju.

- Provodili smo vreme na ulici sa svojim drugarima. Leti smo skoro pa živeli na plaži Topoljar, a zimi se sankali sa obližnjeg brda, takozvane Lepe Brene. Mnogo volimo to mesto i često idemo tamo, tamo nam žive roditelji. Kao klinci smo bili dovoljno srećni zbog činjenice da se more podrazumevalo, ali tada nije bilo uslova za širenje te priče. Naši roditelji su davali sve od sebe da nam omoguće uslove za uspešno školovanje. To je bilo drugačije vreme – seća se Milena.

Priznaju da danas ne mogu baš svi da shvate njihovu ljubav prema putovanjima, ali se ne opterećuju drugačijim mišljenjenjima i žive svoje snove. Napravili su i blog Tamo vamo na kojem objavljuju putopise i fotografije sa svojih putovanja, stavljajući akcenat na odmor sa decom.

- Bili smo lenji da izradimo fotografije ili da na drugi način objedinimo uspomene sa putovanja. Kad se Sofija rodila shvatili smo da je blog najbolji način da njoj sutra sve to bude dostupno i lako upotrebljivo. Ja pišem, slika ko kad uspe, a Ivan pravi video snimke posle svakog puta. U blogu je, kao i u životu, za nas najvažniji timski rad. Otkad smo počeli da putujemo sa detetom, shvatili smo da malo ljudi kod nas putuje sa decom, piše o tome i deli iskustva, a da nije klasično letovanje i zimovanje. Kada nam je bio potreban podstrek, dešavalo se da nailazimo na predrasude i neshvatanje, pa je to bilo prelomna tačka da se pokrenemo – odgovaraju Ivan i Milena i dodaju da im je drago kad se drugi roditelji, inspirisani njihovim iskustvom, pokrenu i vide da je svuda moguće putovati sa malom decom.

Nedavno su se vratili iz Kolmara i Bazela, a ovih dana planiraju da odu do Praga. Na teško pitanje o omiljenom gradu, odgovaraju da im je, kad je o metropolama reč, Njujork na prvom mestu, kao i da radije biraju manja mesta. To su mesta u kojima život sporije teče, gde se na trgovima pije kvalitetan espreso i uživa uz čašu dobrog vina, dok Sofija bezbedno trčkara u njihovom vidokrugu.

Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com

Fotografije: Tamo vamo