Mladi par u Novom Sadu napravio svet bez interneta

Na policama se nalaze na stotine kutija sa društvenim igrama, a na plafonima ručno pravljeni lusteri. Za drvenim stolovima koje izrađuje ekipa mladih stolara iz Novog Sada okupljaju se ljubitelji druženja i igranja igara, a ambijent na zidovima i oko njih dodatno krase umetnička dela Nine Miljuš (29).  

Ova svestrana umetnica sa svojim momkom Viktorom Kneževićem (33) u centru Novog Sada stvara jedan drugačiji svet, svet bez mobilnih telefona, društvenih mreža, stresa i dima cigareta. To je svet u kojem se razgovara, razmišlja na drugačiji način i u kojem se ne žuri.

Tu u njihovom kutku, u prizemlju Šafarikove ulice broj 8 okupljaju se ljudi svih generacija koji žele da igraju društvene igre. Izbora ima više od 100, igraju ih najmanje dve osobe, a neretko i do 15 igrača. Oni se nekada ovde zadrže po 45 minuta, a nekad ih igre ponesu, pa druženje traje i po više sati.

Viktor nam priča da je jedan bračni par iz Slovenije nedavno ušao ovde da popije čaj i da su, na kraju, umesto da obiđu Novi Sad, ostali za stolom. Jezik nije prepreka, jer se koriste kartice, mape i figure, a, pre svega, logiku u donošenju odluka.

- Ovo naše mesto smo nazvali barkraft „Level up“, a upotrebili smo reč kraft iz priče „Warcraft“ o mitskim bićima i zbog toga što je ovde dosta toga ručno napravljeno (kraft). Spojili smo moderno i tradicionalno, imamo za svakog ponešto, i društvene igre u prizemju i računare na spratu. Društvene igre zbližavaju ljude, pokazuju im neke stare, zaboravljene vrednosti, „sklanjaju“ moderne telefone od njih i spajaju ih za jednim stolom. Kroz timski rad, oni se zahvaljujući igrama i taktici dublje upoznaju, otkrivaju nešto novo jedni o drugima, shvataju kako u stvari razmišljaju, a svakako se dobro zabave, druže i ismeju – priča Viktor o konceptu koji je sa devojkom Ninom doneo u Novi Sad.

Ona je vajarka, diplomirani grafički dizajner i muzičar, a on profesor fizičkog vaspitanja i fitnes trener. Upoznali su se jednog lepog dana na reci Tisi, u skladnoj su emotivnoj vezi već šest godina, zdravo se hrane i nisu pušači. 

- Pijemo čajeve, jedemo voće, vodimo zdrav život i trudimo se da, kad god možemo, boravimo u prirodi. Daleko od toga da ne koristimo internet, i te kako smo onlajn, ali smatramo da internet može mnogo toga lepog da vam donese samo ako ga zdravo upotrebljavate – izjavila je Nina za Priče sa dušom. 

Viktor nam predstavlja „onitamu“, japanski šah koji je, kako kaže, napravljen da bude jednostavan, a komplikovan.

- Kao i u običnom šahu, figure igraju protiv figura, s tim što imate jednog kralja senseja i njegove učenike. Kraj igre je kad „pojedete“ senseja, odnosno kada vaš sensej stane na mesto protivnikovog. Za razliku od šaha gde svaka figura ima svoj smer u kojem se kreće, ovde postoje kate koje vam daju instrukcije.

Dolazimo do igre u kojoj može da učestvuje i do 15 osoba. Njen naziv je „hellapagos“, a govori o ljudima koji su se, nakon što im se brod nasukao na greben, našli na pustom ostrvu.

- Cilj je preživeti brodolom, odnosno opstati na ostrvu i u jednom trenutku ga napustiti. Kada svaki igrač odigra po jedan potez, tada se računa da je prošao jedan dan. Oni skupljaju hranu i vodu, idu na pecanje tako što izvlače loptice iz jedne kesice i dobijaju odgovor koliko riba su upecali, prave splav, idu u šumu, nailaze na prepreke, a najhrabriji plivaju do olupine od broda i eventualno nešto donesu odande. Ako na kraju dana nemaju dovoljno vode i hrane, neko mora da bude izbačen, o čemu odlučuje plemenski savez. Igra traje od 45 minuta do nekoliko sati, kada igrači svakako zaborave na svoje telefone – objasnio nam je Viktor.     

Na policama su: „piktomanija“ koja se igra simultano, sa pojmovima na karticama koje treba u jednom trenutku na svoj način nacrtati, čuvena „jenga“, dinamične „asocijacije“, strateška igra „izgradnja svetskih čuda“, ali i veoma tražen „cosmic encounters“.

- Ona postoji već više od 20 godina, mnogo je poznata i ima ogroman broj mogućnosti o tome kako može da se igra. Kartice i super heroji su uvek tu, a nikad se ne zna na koji način će neko odigrati potez – zaintrigirao nas je Viktor. 

„Misterija“ je igra asocijacija koja počinje ubistvom u jednoj kući, a jedan igrač treba preko kartica, kroz zagonetke, bez priče da pomogne ostalima da otkriju detalje zločina: gde, kada, čime je počinjen, i ko je to uradio. Oni imaju sedam sati, odnosno sedam krugova da reše ovu misteriju. 

- U klubu imamo više od 100 društvenih igara. Tek kad sam počeo da ih igram, shvatio sam njihovu lepotu i stekao utisak da sam odjednom nadoknadio propušteno vreme (smeh). Zaljubio sam se i ušao u taj svet sve dublje i dublje i počeo da istražujem. Zbog toga danas kroz priču sa ljudima lako mogu da osetim koji su tip ličnosti i da im u skladu sa tim preporučim igru koja im „leži“.

Nina i Viktor kažu da imaju sve više gostiju koji dolaze kod njih da bi „odmorili mozak“ od društvenih mreža i mobilnih telefona. Sećaju se da su im nedavno svratili Kinezi koji su s ulice videli da se u ovom klubu nešto zanimljivo dešava.

Ima i onih koji žele da posmatraju Ninu dok stvara, da dok ispijaju toplu čokoladu ili čaj gledaju kako nastaju neobična umetnička dela. Skoro svaki gost, pre odlaska kući, fotografiše njenu instalaciju drveta, koja privlači pažnju čim uđete, a napravljena je „papir maše“ tehnikom.