Mirin atelje može da bude bilo gde, a za slikanje su joj dovoljni papir i čaša vina

Nekada je slikala bojama i na platnu, a sada je sve to zamenila božanskim pićem. Upoznajte se sa Mirom Kovačević, slikarkom koja stvara vinorele.

Prvi, najvažniji vinorel u karijeri Mire Kovačević (37) nastao je neposredno pred rođendan njenog supruga, a ova poznata umetnica odlučila je da ga posveti upravo čoveku koji joj je velika podrška i koji veruje u ono šta ona radi.

Prvenac je rađen blatinom i nalazi se u porodičnom stanu. Mira koristi i druga vina iz našeg regiona, najviše od autohtonih sorti grožđa, kao i ona jakih boja. Osim blatine, to su i vranac, prokupac, kaberne sovinjon, merlo, ali i vinski talozi.

Na početku razgovora za Priče sa dušom pitamo je kako se obrela u svetu ove, većini malo poznate ili potpuno nepoznate tehnike, neobične i privlačne, koja opija kao vino.

- Postoji mnogo različitih slikara, ali retki su oni čiji rad ostaje u sećanju. Oduvek mi je bilo veoma bitno da slikam nešto svoje, drugačije i upadljivo. Desetak godina negovala sam koloritnu likovnu poetiku, punu života i radosti, inspirisanu dečjim pogledom na svet. U jednom trenutku došlo je do zasićenja, imala sam utisak da se ponavljam, da slikam bez ikakvog uzbuđenja i shvatila sam da mi je potrebna promena – seća se Mira kako je napravila korak napred.

Pre dve godine sa suprugom i prijateljima bila je na proputovanju po Hercegovini. Dok su isprobavali brojna vina i uparivali ih sa neodoljivom hranom tog kraja, Mira se setila da postoji jedna stara, pomalo zaboravljena tehnika slikanja – vinorel. Po povratku kući počela je da slika vinom i otada radi isključivo vinorele.

- Boje, platna i palete zamenili su papir i čaše sa vinom. Kako me je Hercegovina inspirisala da počnem da slikam vinom, kao zahvalnost, uvek na sliku stavljam vino blatina koje se proizvodi samo u tom kraju. Nekada sama ostavljam vino da dugo stoji i stvori talog, ali često i direktno od vinara dobijam vinske taloge. Oni su mi potrebni da na vinskim slikama dočaram najtamnije delove – kaže Mira za Priče sa dušom.

- Važno je biti pažljiv sa vinom kao materijalom za slikanje, treba raditi polako, a slikar mora biti vešt. Jer, vino na papiru ne možete preslikati i ispraviti. To je kao kad ga slučajno prospete po tkanini, pa ono tu ostane trajno. Tako je i na papiru, stoga ne sme da bude greške.

Kako vinorel tehnika ne traži poseban prostor, stoga je Mirin atelje svako mesto u koje može da stavi papir i nekoliko čaša vina. Nekada je to trpezarija, nekada dnevna soba pored kamina, a često slika i u kafićima. Njen atelje može da bude bilo gde.

- Trudim se da što više slikam preko dana, kad je prirodno svetlo najjače, ali vinoreli se jako lepo rade i uveče. Slikam svakodnevno, jer umetnost, poput sporta, traži stalan rad, napredak i nadogradnju, stoga pauze nisu dobre. Kad sam odlučila da postanem majka, znala sam da ću svoje vreme prvenstveno morati da podredim detetu. Tako je i danas, kad završim sa svim obavezama oko sina, onda počinjem da slikam.  

Sve vrste vina mogu da budu materijal za slikanje. Umetnik sam pravi svoju „paletu”, a Mira najviše koristi crvena vina, tek pomalo i ponekad roze i bela.

Slika četkicama za akvarel u više slojeva i dugo radi, jer vinu treba vremena da se potpuno osuši, da bi mogla ponovo da pređe preko istog mesta.

- Što imate više slojeva, slika će biti jasnija. U početku su slike ljubičaste, bordo, ružičaste, baš kao i vino u čaši, ali vremenom stare i postaju smeđe. To je proces koji je nemoguće zaustaviti, pa se za vinorel kaze da je „živa tehnika”, jer se slika menja pred vašim očima. Proces oksidacije traje oko godinu dana i nakon toga slika dobija konačnu boju – potanko nam je objasnila.

Mira se u poslednjih desetak godina više puta selila, pa i danas i živi na nekoliko adresa - trenutno na relaciji Pančevo - Sarajevo. Slikarstvo je, priča nam, njen život, posao i najveća ljubav.

Rođena je u Zemunu, do šeste godine je živela u Umci, predgrađu Beograda, a onda se sa porodicom preselila u rodni kraj njenog oca u, kako kaže, najveće mesto u Mačvi, u Badovince. Presrećna je što je detinjstvo provela u zdravoj sredini i što njen sin danas raspuste provodi u prelepom kraju, pored Drine.

- Mnogo vremena, truda i rada uložila sam u to da se bavim isključivo slikarstvom. Kada završite akademiju, prepušteni ste sami sebi. Retki imaju sreću da mogu da žive samo od slikanja – iskrena je.

Publika naše sagovornice je veoma profilisana. To su vinari, ljubitelji vina, vinski blogeri, somelijeri, enolozi i drugi ljudi čiji posao ima veze sa vinom.

Pošto se žene i vino oduvek lepo slažu, međusobno inspirišu i upotpunjuju, otuda i Mirina inspiracija da na slikama predstavi žene.

- Želim da zabeležim lepotu žene i lepotu vina. Uglavnom slikam žene u nekim posebnim, ličnim trenucima samoće, radosti, tuge, uzbuđenja. One su nage ili u izazovnom rublju ili pak u raskošnim romantičnim haljinama. Različite su, kao i ukusi, mirisi i boje vina kojima nastaju – rekla je Mira za Priče sa dušom i dodala da još uvek nije napravila izložbu. Za sada se njene slike mogu videti na društvenim mrežama i u ponudi on-line galerija.

Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com

Fotografije: Jelena Nišić