31.12.2020.
Nova godina je vreme kada sumiramo utiske iz prethodnog perioda, ali i pravimo nove planove. Sa druge strane, često nas u ostvarenju zacrtanih ciljeva sprečava nedovoljna odlučnost i bezrazložno odlaganje.
Bilo da je u pitanju pisanje romana koje godinama odlažete, učenje vožnje, sastavljanje police za knjige ili kratkoročni projekat poput krečenja sobe ili čišćenja prijemnog sandučeta e-pošte – sve te stvari možemo da odlažemo unedogled.
Da biste tu lošu naviku prevazišli možete da probate da primenite neke od sledećih tehnika.
Odugovlačenje nije nešto neobično. Čak i najproduktivniji biznismeni priznaju da vole s vremena na vreme da odlažu poslove koje ne moraju da urade odmah. Ali šta ako je razlog psihološki? Šta ako na podsvesnom nivou želite sebe na neki način da spotaknete i doživite neuspeh?
Ako vas nešto muči mesecima, a nikako da nađete vremena da to uradite, razmislite dobro. Da li zaista nemate dovoljno vremena ili iz nekog dubljeg razloga ne želite da nađete vreme za obavljanje tog zadatka? Usredsredite se i pokušajte da saznate razlog. Otkrivanje problema korak je ka rešenju.
Strah od greške postoji u svima nama. Iako se u većini slučajeva neće desiti ništa epohalno ako nešto pogrešimo, svi želimo da osetimo ponos kada nešto postignemo.
A tu možda leži rešenje. Šta ako se jednostavno plašimo da ne uspemo i onda sprečavamo sebe da se uopšte upustimo u avanturu?
Kada niste sigurni na koji način da pristupite problemu, koji je prvi korak koji treba da napravite, kao i koliko vremena je potrebno za njegovo rešavanje – to znači da možda previše razmišljate.
Iako je dobro biti organizovan i isplanirati svaku fazu, ponekad je dovoljno napraviti sasvim male korake koji će vas odvesti do cilja.
Niste dovoljno motivisani? Nešto vam uvek smeta? Tu su TV, najnovija serija, pranje sudova, društvene mreže?
Budite karakter i isključite sve što vam odvlači pažnju kako biste raščistili um i uspeli da se fokusirate na jedan jedini zadatak.
Sigurno neće biti lako, ali možete probati sledeće:
Nemojte više odlagati ništa za sutra. Dajte sebi realan rok za nešto što možete ispuniti. Napravite raspored za svaki dan ako je potrebno i odredite tačno vreme kada možete da se posvetite zadatku koji vas muči.
Ako imate više obaveza koje morate da obavite, probajte da ih razložite na manje. Manji zadaci znače i manje opterećenje. Čak i ako to znači da ćete dnevno odvojiti po 15 minuta, i to će biti dovoljno kada se malo po malo nakupi na kraju sedmice ili meseca.
Raspored je majka obavljanja zadataka. Evo kako da ga se držite:
Rutinski zadaci lakše se odrađuju. U trenutku kada ste najproduktivniji, recimo u 10 sati ujutro, posvetite vreme projektu koji već duže vremena odlažete. Tako ćete stvoriti naviku i uspeti da odolite distraktorima pažnje.
Najteže je sebi verovati. Ako se dogovorimo sami sa sobom, nekako nam je lakše da taj dogovor prekršimo jer nećemo trpeti društvene posledice kao kad recimo izneverimo prijatelja ili člana porodice.
Zato preuzmite odgovornost i potražite pomoć. Dogovorite se sa ukućanima da vas podsećaju ili redovno proveravaju. Tako ćete osećati dodatnu obavezu prema drugoj osobi i čak biti ponosni kada je ne izneverite.
Šta je napor bez nagrade? Svaki put kada prođete kroz neku fazu koju ste zacrtali slobodno nagradite sebe. Sav uloženi trud na kraju se isplati, a nema ničeg boljeg nego osećati zadovoljstvo zbog obavljenog posla.
Predlažemo vam takođe da pročitate i dodatne savete koji vam mogu pomoći da budete produktivniji:
Od svesnosti do produktivnosti
11 saveta za pravljenje liste dnevnih zadataka
10 saveta za produktivnije onlajn sastanke