Kako dugotrajno sedenje utiče na zdravlje

Naše telo je napravljeno za kretanje. Svaki mišić obavlja motornu funkciju čime nam omogućava da se pokrećemo. Međutim, tokom vekova ljudi su počeli da fizičku aktivnost zamenjuju mentalnim radom. Iako je to svakako dovelo do napretka u domenu tehnologije, takođe je sa sobom ponelo i sedeći način života.

Usled nekretanja, sve veći broj osoba suočava se sa posledicama dugotrajnog sedenja i njegovim štetnim uticajem na zdravlje, kao što su gojaznost, dijabetes, visok krvni pritisak i bolesti srca.

A da li ste i vi toga svesni? Saznajte šta prekomerno sedenje može da učini vašem telu i kako da postepeno počnete da usvajate zdravije i aktivnije navike.

Šta je sedentarni životni stil?

Sedentarni ili sedeći način života označava nedostatak kretanja i fizičkih aktivnosti koje su nam potrebne kako bismo bili zdravi i u formi. Takođe podrazumeva aktivnosti koje obavljamo sedeći ili pak ležeći, odnosno u stanju mirovanja.

Svetska zdravstvena organizacija prekomerno sedenje smatra jednim od najvećih zdravstvenih problema širom sveta. Gotovo 60% stanovništva nije dovoljno aktivno.

A kako da znamo da li sedimo preko svake mere? Prema SZO, ako vežbate kraće od 30 minuta manje od tri puta nedeljno, onda vodite sedentarni život.

Pored toga, manjak fizičke aktivnosti smanjuje mogućnost izbegavanja prekomernog sedenja. Često se desi da uđemo u vrzino kolo i da se motivacija za vežbanjem sve više i više smanjuje, toliko da čak postajemo potpuno neaktivni.

Posledice čestog sedenja po zdravlje

Posledice prekomernog sedenja direktno su povezane sa povećanjem rizika od brojnih zdravstvenih stanja, kao što su:

• Gojaznost ili prekomerna težina;

• Visok holesterol u krvi;

• Povećan rizik od kardiovaskularnih oboljenja;

• Zdravstveni problemi uzrokovani visokim krvnim pritiskom;

• Negativne emocije, depresija i anksioznost;

• Neke vrste karcinoma, kao što su rak debelog creva, karcinom dojke i materice;

• Osteoporoza;

• Bol u lumbalnom delu i leđima.

Pošto su svi ovi zdravstveni problemi direktno u sprezi sa nedostatkom fizičke aktivnosti, vrlo je važno sprečiti ih. To možemo postići samo usvajanjem zdravijih navika.

Saveti za promenu načina života

Svakodnevno vežbanje, po preporuci ili čak duže, može biti mnogo lakše nego što mislite. Ovo su neke od malih ali efektivnih navika koje možete da obavljate svakodnevno:

• Izbegavajte vožnju liftom – idite stepenicama i kad se penjete i kad silazite;

• Ako radite za računarom, ustajte na svakih sat vremena;

• Kada idete na pauzu za ručak, protegnite noge i prošetajte se;

• Ustanite iz stolice dok pričate na telefon;

• Ako se vozite javnim prevozom, izađite na prethodnom stajalištu i otpešačite do kuće;

• Za kraća putovanja koristite bicikl umesto automobila;

• Dok gledate TV, radite čučnjeve i zgibove i sl.

Ukratko, da biste se izborili sa prekomernim sedenjem, cilj bi trebalo da vam bude najmanje 150 minuta umerenih vežbi nedeljno (što podrazumeva sve gorenavedene savete), odnosno 75 minuta intenzivnijih fizičkih aktivnosti (kao što su trčanje ili kardio trening).

Fizička aktivnost je važan preduslov za dobro zdravlje. Kako biste bili u potpunosti zaštićeni i u slučaju nenadanih zdravstvenih tegoba, postarajte se da svaki član porodice bude obezbeđen u bilo kom trenutku uz zdravstveno osiguranje.

Od meditacije do podnevne užine, pružamo savete za zdrav život kojima ćete transformisati svakodnevnu rutinu:

Da li ste čuli za „mindfulness“

Sedam saveta za vraćanje forme nakon praznične trpeze

Deset korisnih aplikacija zbog kojih ćete uvek biti u formi