Kako da se finansijski osamostalite i ranije odete u penziju

Jeste li ikada razmišljali o prevremenoj penziji? Možete li da zamislite da provedete ostatak života potpuno opušteni, bez brige o novcu i troškovima? Niste jedini koji sanjate o tome.

Prosečne godine odlaska u penziju razlikuju se od zemlje do zemlje (od 54,5 u Velikoj Britaniji, preko 60 u Južnoafričkoj Republici, pa sve do 70 u Japanu). U Srbiji je, prema podacima Republičkog zavoda za penzijsko i invalidsko osiguranje, trenutni uslov za ostvarivanje prava na starosnu i prevremenu starosnu penziju za žene da imaju navršenih 63 godine i 4 meseca, za muškarce 65 godina i najmanje 15 godina staža osiguranja, a cilj je da se do 2024. godine starosni uslov potpuno izjednači.

Od 2015. godine moguće je otići i u prevremenu penziju. Pravila ZSO nalažu da postoji prelazni period od 2015. do 2024. godine, a cilj je da se omogući rani odlazak u penziju sa navršenih najmanje 40 godina staža i 59 godina života za žene i 40 godina staža i 60 godina života za muškarce. Do 65. godine primenjuju se penali, to jest umanjenje od 0,34% za svaki mesec, a najviše do 20,4%.

Iako na globalnom nivou ne postoje zvanični podaci o broju osoba koje su otišle u prevremenu penziju, u Srbiji podaci iz 2018. ukazuju na to da je gotovo 28.000 osoba to uradilo, a u julu 2019. 43.000 njih, uz pretpostavljenu godišnju stopu rasta od oko 10.000.

U Americi je devedesetih godina prošlog veka pokrenuta inicijativa Finansijska nezavisnost, rana penzija (FNRP, od eng. Financial Independence and Retire Early, FIRE). Tržište je bilo na vrhuncu, a prilike za investicije prilično povoljne, što je izazvalo veliko interesovanje.

Suština pokreta je da se pametnom štednjom ode u penziju u cvetu mladosti kako biste proputovali svetom i ispunili snove. Vremenom je pokret dobijao na popularnosti, a tokom trenutne globalne finansijske krize dodatno je uvećan broj sledbenika zbog promene potreba stanovništva. Pretpostavlja se da je jedna od četiri osobe uzrasta 18–34 godine od uvođenja zabrane kretanja usled pandemije postavila sebi kao finansijski cilj da ranije ode u penziju.

O čemu se tu zapravo radi?

Sve je poteklo od knjige Novac ili život autora Viki Robin i Džoa Domingeza objavljene 1992. godine (naslov originala: Your money or your life, još nije prevedena na srpski jezik). Ideja je jednostavna: štedite što više možete ili trošite što manje dok radite da biste napunili slamaricu i ranije otišli u penziju.

Finansijska nezavisnost može se postići primenom nekih od sledećih taktika: 

• Zaradite što više. Podrazumeva se da što više uspete da zaradite, to ćete više moći da uštedite. Ako vam plata ne dozvoljava da išta ostavljate sa strane, potražite dodatne načine zarade, poput dodatnog ili honorarnog posla ili pak preduzetništva.
• Štednja, štednja, štednja. Da biste postali finansijski nezavisni, neophodno je da uštedite 25 puta više nego što godišnje trošite. Na primer, ako minimalna potrošačka korpa u Srbiji iznosi 41.238,43 dinara mesečno ili gotovo 500.000 godišnje, znači da vam je potrebno oko 12.370.000 dinara uštede za penziju. Većina pristalica pokreta FNRP sa strane ostavlja 25–50% mesečnih prihoda primenom pravila od 4%. To znači da, ako se pretpostavi prosečni povrat investicije od 7% godišnje i stopa inflacije od 3%, svake godine penzioneri mogu da povuku 4% uloženog portfolija, odnosno oko 500.000 dinara u ovom slučaju.
•  Optimizacija troskova. Ovo je izvodljivo samo ako ste u mogućnosti i imate dovoljno volje da promenite životni stil. To je nekima možda teže nego što deluje jer podrazumeva svođenje svakodnevnih troškova na osnovni minimum. Dakle, nema kupovine nove odeće, nema večera u skupim restoranima, nema plaćanja članarine u teretani, nema pretplate na skupe servise i sl.
• Otplatite sve dugove. S obzirom na visinu kamatne stope, sva dugovanja sa kreditnih kartica ili keš kredite treba što pre da otplatite. Dugoročni krediti, poput stambenih, imaju niži prioritet za otplatu jer obično odnose manji procenat mesečne zarade. 

Kako to da postignete?

Prosečna neto zarada u Srbiji u novembru 2021. godine iznosila je 69.136 dinara (bruto 95.312). Ako zarađujete, recimo, 70.000 dinara, a želite da uštedite oko 300.000 godišnje, to znači da ćete svakog meseca do svoje 55. godine morati da odvajate oko 28.000 dinara ako počnete da štedite u 20. godini. To je oko četvrtina plate, ako se uzme prosečni porast investicije od 5% godišnje i ako plata ostane ista – premda često raste, može i da se smanji. Ako se odreknete svih nepotrebnih troškova i zaista svakog meseca trošite navedenu minimalnu potrošačku korpu, mesečno ćete imati taman dovoljno prostora kako biste odlaskom u ranu penziju živeli sasvim pristojno.

Međutim, ako vam je zarada za četvrtinu veća, recimo 100.000, mnogo lakše biste mogli da odvojite željeni iznos, pa čak i da ga povećate.

Takođe treba imati u vidu to da, ako planirate da prestanete da radite pre navršenih 60 godina života, nećete imati pravo na državnu penziju, što znači da investicije moraju dolaziti i iz drugih izvora.

Koje su prednosti?

Jedna od osnovnih prednosti jeste to što nećete biti vezani za posao i moći ćete da radite šta god želite do kraja života. Finansijska stabilnost takođe znači i da možete da se posvetite sebi, porodici i prijateljima.

Koje su mane?

Kada je tržište u usponu – odnosno kada investicije na štednju rastu – taj period može biti dobar. Ali kada je tržište u padu ili kad stagnira, to znači da sredstva u fondu gube na vrednosti. U poslednje dve godine videli smo da se situacija ne može predvideti jer su mogući padovi i od 20% preko noći, što se desilo od početka krize izazvane kovidom. To znači i da, čim vrednost akcija na berzi pada, pada i vrednost fonda, a kretanja na tržištu prate i novčani gubici investitora.

Dakle, iako finansijska nezavisnost u teoriji može zvučati dobro, realnost može biti potpuno drugačija za većinu. Mnogima se čak ni odlazak u penziju ne dopadne, jer im život postane dosadan i ubrzo žele da se vrate na tržište rada kako bi se osetili korisnim. Zato je, pored blagovremene štednje, važno napraviti i dodatni plan za sve to vreme koje imate pred sobom.

Pored toga, potrebno je imati i životno osiguranje, kako biste znali da svaki vaš korak i svakodnevne izazove prati srčan tim koji vašoj porodici obezbeđuje mir.

Studija slučaja: Nikol iz Velike Britanije

Nikol iz Darlingtona saznala je za FNRP u svojoj 28. godini na internetu i ideja joj je delovala primamljivo. „Pravilo od 4% počela sam da primenjujem vrlo rano, ali plan mi je malo drugačiji – sa partnerom želim da odem u ranu penziju u 50. godini, što nam ostavlja 17 godina do starosne penzije u Britaniji za koju je uslov 67 navršenih godina života.

Pošto imamo relativno niska primanja, morali smo da smanjimo i potrošnju da bismo prevremeno otplatili kredit za kuću i uložili novac u dividende. Cilj nam je da od dividendi dobijamo 1.000 funti i da živimo od pasivnih prihoda. Svakog meseca ulažemo između 400 i 700 funti i znamo da nam je potrebno oko 300.000 funti kako bismo mogli da živimo od oko 18.000 mesečno tokom perioda od 17 godina.

Trenutno malo stagniramo, ali nam se čitav koncept dopada i veoma smo uzbuđeni što ćemo imati priliku da ranije odemo u penziju i provodimo vreme s porodicom i prijateljima.”

--

Pročitajte i:

Vodič za dodatni posao: rizici i zaštita

Kako upravljati finansijama zajedno sa svojim partnerom

Zašto treba da počnete da razmišljate o životnom osiguranju još u mladosti