Kako da pazite na ishranu i izbegavate grickalice

Nema osobe koja nije uspela da odoli porivu za grickanjem. Kolika god da nam je snaga volje, nekad se može desiti da ne uspemo da se suzdržimo, a posle se kajemo. I tako sve ukrug, loše se osećamo, gojimo se, samosažaljevamo se. Kako da prekinemo ovo vrzino kolo? Najbolje je izbegavati iskušenja u potpunosti, ali evo kako da izgradimo bolje i zdravije navike u pogledu ishrane.

Uslovni refleks

Gledanje televizije ili rad na računaru paralelno dok jedemo mogu dovesti do toga da ne obraćamo pažnju na unos hrane. Tako se može desiti da odjednom pojedemo i celu kesicu čipsa ili pakovanje čokolade, a da toga nismo ni svesni. Istraživanja su pokazala da ovakav vid ishrane može dovesti do toga da unesemo i do 69 odsto više grickalica.

Najbolji lek za ovaj uslovni refleks jeste da se udaljimo od ekrana i osvestimo procese. Obratite pažnju na svaki zalogaj koji unosite i na potencijalnu promenu ukusa. Da li vam se čini kao da slatko postaje intenzivnije, a slano slasnije?

Ne jedite iz dosade

Kada mozak nije uposlen, ruka može često automatski da posegne za činijom sa kolačima. Kako biste u svakom trenutku bili svesni svojih postupaka, morate se naspavati tokom noći i redovno obedovati. Time se postiže da u svakom trenutku budete usredsređeni i da vam misli ne lutaju nasumično, a to znači i zaboravljanje na povremene grickalice.

Unosite dovoljno tečnosti

Osećaj gladi često možemo da zamenimo za žeđ. Zato ako osetite iznenadni nalet gladi, prvo posegnite za čašom vode, pa tek onda sačekajte da biste videli da li ste zapravo gladni. Vodu možete zameniti čajem ili kafom, ali ne i prezaslađenim sokovima i energetskim pićima koja obiluju ugljenim hidratima.

Ne izbegavajte obroke

Nikad nemojte preskakati obroke, izgladnjivati se a zatim pokušavati da nadoknadite energiju obilnijom porcijom. Takve često neredovne varijacije u ishrani dovode do energetskog šoka za organizam, a stvaraju loše navike. Ujutro obavezno doručkujte pre odlaska na posao ili fakultet. Obratite pažnju na to da doručak bude zdrav: voće, jaja ili ovsene pahuljice sa bezmasnim jogurtom odlični su izbori jer zasićuju na duži period. Proteini iz belog mesa, boranija i batat odlični su za ručak, dok večera ne sme biti obilna, a ni mnogo kasno servirana.

Na kraju, važno je znati i da se ponekad možete opustiti. To što ne jedete tortu svaki dan ne znači da ne smete da se častite u nedelju posle ručka. Ako hrana ne sadrži previše obrađenog šećera ili soli, možete se opustiti. Probajte da izgradite zdravije navike u pogledu ishrane i brzo ćete primetiti promene.

Briga o ishrani je jako važna, jer je to ujedno i briga o vašem zdravlju. Kako bi ta briga bila potpuna, na raspolaganju imate dobrovoljno zdravstveno osiguranje  putem kojeg su vam lako dostupni željeni lekari i tretmani. Bilo da je u pitanju preventivni pregled, lečenje ili hitan slučaj, bitno je da vam je uvek dostupan neko ko je stručan i ljubazan, ko može da odgovori na vaša pitanja ili pomogne u organizaciji ili planiranju lečenja.

Zanima vas ishrana? Pročitajte i sledeće:

Šta jesti pre, tokom i nakon trčanja?

Kako napraviti zdrav branč kod kuće?

Promenite ishranu na bolje - pomozite i sebi i planeti