Da li je sva prerađena hrana nezdrava

Znate li da su i maslinovo ulje, grčki jogurt i zeleni čaj prerađene namirnice? Kad pomislimo na prerađenu hranu, nama prvo na pamet padaju slatkiši i brza hrana – hamburgeri, palačinke i slično. Upravo sve ono što bi trebalo da izbegavamo ako želimo da živimo zdravo. A spisak prerađenih namirnica zapravo je mnogo duži i obuhvata čak i zamrznuto voće, kao i gotove lazanje koje podgrevamo u rerni ili mikrotalasnoj.

Ako vam baš nije sasvim jasno šta je dobra, a šta loša prerađena hrana, spremili smo vam ovaj vodič za kupovinu i nekoliko saveta za zdraviju ishranu.

Šta je prerađena hrana?

Prerađena hrana ne obuhvata samo jednu grupu namirnica već mnoge od njih – od minimalno prerađenih, pa sve do ultraprerađenih. Prema tome je više ili manje zdrava za nas. Nedavna istraživanja pokazala su da se unos ultraprerađene hrane povezuje sa srčanim oboljenjima, a ako je jedemo više puta dnevno, rizik od smrti se povećava za čak 62 odsto.

Ako je neka namirnica označena kao prerađena, znači da je na neki način izmenjena pre nego što je unesemo, odnosno da se ne prodaje u svežem, sirovom obliku. Prerada može da podrazumeva razne stepene – od pranja i pakovanja, kao u slučaju sveže salate, pa sve do dodavanja konzervanasa u pljeskavicu za hamburger pre zamrzavanja. Zbog aditiva kao što su so i šećer smatraju se nezdravim i emulgatori za poboljšanje ukusa koji produžavaju svežinu hrane.

Treba li je jesti ili ne?

Najlakši način za razumevanje prerađene hrane, bilo termički, hemijski ili na drugi način, jeste putem kategorizacije. Ako su hrani dodati nutrijenti, odnosno vitamini i drugi minerali, poput kalcijuma koji se dodaje mleku, odnosno ako je povrće trenutno zamrznuto u punoj zrelosti, to se onda smatra zdravom hranom jer poboljšava nutritivnu vrednost namirnica.

S druge strane, ako su namirnice potpuno izmenjene u odnosu na prvobitno stanje usled intenzivne obrade, poput narandžastih slatkih napitaka ili sira u konzervi, velika je verovatnoća da je njihova hranljiva vrednost u velikoj meri umanjena.

Minimalno prerađena

Blago obrađena hrana podrazumeva primenu određenih mera uz zadržavanje izvorne hranljive vrednosti. Obuhvata pasterizovane proizvode, zamrznute, oprane ili pakovane u vakuumiranu ambalažu, zatim zamrznuto voće i povrće, tunjevinu u konzervi, tofu i pečene lešnike i drugo koštunjavo voće.

Umereno prerađena

U umereno prerađene proizvode dodato je nekoliko sastojaka poput soli, šećera, začina ili ulja. Time se poboljšava njihova hranljiva vrednost, ali se ne eliminiše u potpunosti. Na primer, voćni jogurt (bez dodatog šećera), paradajz sos za špagete i miksevi za torte spadaju u umereno prerađene namirnice.

Ultraprerađena

Ultraprerađena hrana prolazi kroz brojne postupke prerade i zato postoji velika verovatnoća da se u njoj nalazi dosta konzervanasa i drugih hemikalija koji, svi zajedno, ograničavaju hranljivu vrednost. Tu spadaju zamrznuti obroci, slatkiši, gazirana pića i suhomesnati proizvodi.

Izbalansirana ishrana + prerađene namirnice

U savremenom društvu nije lako obratiti pažnju na baš svaki zalogaj, naročito ako vodimo borbu s vremenom i obavezama. Da je to tako, potvrđuju i rezultati istraživanja o stilu života, znanju i stavovima prema zdravlju stanovnika u Srbiji, objavljeni u godišnjaku Instituta za javno zdravlje Srbije. Zato je ponekad najlakše spremiti obrok koji se podgreva ili koji je polupripremljen. A takve navike, ako postanu svakodnevne, mogu da nas koštaju zdravlja.

Zato je najbolje da pravite seleciju namirnica već prilikom kupovine. Proverite da li na etiketi postoje naznake o konzervansima, emulgatorima, šećeru i drugim štetnim aditivima. Ako niste sigurni šta treba da isključite iz ishrane, obratite se nutricionisti za savet.

Izbegavajte i transmasti. Čak i ako spremate polupripremljeno jelo, uvek se trudite da kupujete sveže namirnice umesto zamrznutih i da kao prilog dodajete povrće, odnosno sveže voće kao desert. Jednostavne svakodnevne promene navika mogu učiniti čuda, naročito ako direktno kroz ishranu povećate unos vitamina i minerala potrebnih za svakodnevno funkcionisanje organizma.

I ako ste nezadovoljni dosadašnjim načinom ishrane, počnite da pripremate hranu kod kuće – uz naše ideje i recepte:

Ako niste nikad pravili sataraš, odnosno bećarac, znajte da se sprema vrlo lako, i to od paprika babura, paradajza, crnog luka i jaja.

Pastrmka sa krompirom i blitvom takođe je sočno i zdravo jelo koje se pravi od kuvanih krompira sa blitvom uz grilovanu pastrmku u koju se dodaju limun, beli luk i peršun.

Mlinci se prave od domaćeg testa sa pilećim ili ćurećim mesom, pavlakom i sirom.

A ako želite da promenite i doručak, ovsena kaša je uvek dobar izbor: jednostavno je natopite vrelom vodom ili mlekom i dodajte sveže borovnice, banane ili koštunjave plodove.

I ne zaboravite, zdravlje kreće od preventive. Zato ako imate dobrovoljno zdravstveno osiguranje, možete na godišnjem nivou raditi redovne preventivne preglede i zaokružiti svoje zdravlje i u tom smislu.

Pročitajte još i:

Tajna zdravijeg starenja leži u kostima

Vitamini i minerali za svakodnevni razvoj dece

Kako da u svakoj životnoj fazi unosite dovoljno proteina