Četiri najbitnija saveta za dobro zdravlje

Život je u današnje vreme sinonim za užurbanost i stres. Zbog brojnih obaveza često nemamo dovoljno slobodnog vremena niti dovoljno vremena za brigu o sebi. Sve drugo nam je preče od zdravlja, pa odlazimo lekaru tek kada se jave ozbiljnije tegobe ili bolovi. A tada može biti kasno.

1.Preventiva je pola zdravlja

Procenjuje se da se čak pedeset odsto hroničnih bolesti može sprečiti odgovarajućom brigom o zdravlju i preventivnim pregledima. To važi za pripadnike svih generacija. Za početak, treba se rešiti nezdravih navika. Prestanak pušenja ili smanjenje alkohola odluke su koje mogu promeniti život, ali to nije dovoljno.

Najvažnija je preventiva. Preventiva podrazumeva razne aktivnosti i ponašanja kojima možemo preduprediti zdravstvene probleme i učiniti život kvalitetnijim i srećnijim. To su redovni pregledi kod lekara, promena načina ishrane, fizička aktivnosti i dobar odmor i san.

2. Zdrava hrana neka bude vaša formula za zdrav život

Osnova dobrog zdravlja je zdrava ishrana. Hipokrat, utemeljivač medicine, davno je rekao: „Neka ti hrana bude lek, a lek neka ti bude hrana”. Danas kada nemamo dovoljno vremena za pripremanje jela, pa često posegnemo za brzom hranom, zaboravljamo koliko je zdrava ishrana važna. Najčešće greške modernog čoveka su neumerena ishrana, nezdravo pripremljena hrana i ishrana u kojoj preovlađuju prerađevine koje sadrže štetne hemijske dodatke. Zdrava ishrana na prvom mestu podrazumeva veći unos svežeg voća i povrća, najbolje organskog ili bar dobro opranog. Voće i povrće dokazano poboljšavaju opšte zdravstveno stanje jer sadrže vitamine i minerale neophodne za najvažnije funkcije organizma. Zdrava je mediteranska ishrana jer je bogata ribom i maslinovim uljem, zelenim lisnatim povrćem, voćem, žitaricama i mahunarkama, jogurtom i sirevima, uz umereno konzumiranje crnog vina. Ljudi koji se ovako hrane ređe obolevaju od kardiovaskularnih oboljenja i imaju duži životni vek. U poslednje vreme popularna je i skandinavska ishrana, koja se bazira na proteinima i mastima i sadrži manje ugljenih hidrata. Skandinavci jedu mnogo ribe bogate proteinima, omega-3 mastima i antioksidansima, poput skuše, haringe i pastrmke. Uz pravilnu ishranu treba piti i vodu, ali bez preterivanja da se pored toksina iz tela ne bi izbacili i važni minerali i elektroliti.

3. Aktivnosti za dobro zdravlje - trčanje, plivanje, joga, teretana

Za dobro zdravlje važna je i redovna fizička aktivnost. To ne mora biti dizanje tona tereta ili naporni višesatni trening. Umeren trening u teretani, aerobik, joga ili rekreativno bavljenje nekim ekipnim sportom pozitivno će uticati na vaše zdravlje, fizički izgled i raspoloženje.

Redovno kretanje je dobro za održavanje kondicije i poboljšanje opšteg fizičkog i psihičkog stanja, skidanje viška kilograma i sprečavanje bolesti srca i krvnih sudova, preporučuje se dijabetičarima.

Dovoljno je i obično hodanje. Nakon samo pola sata šetnje osetićete se bolje. Ne morate svakog dana na posao automobilom ili gradskim prevozom. Prošetajte ili bar izađite dve-tri stanice ranije iz autobusa i učinićete mnogo za sebe i svoje zdravlje. Sve aktivnosti u prirodi, od šetnje i trčanja do vožnje bicikla, odlične su za zdravlje, jer ne samo što sagorevate kalorije, jačate srce, pluća i kardiovaskularni sistem, opušatate se i oslobađate od napetosti i stresa, već pritom udišete i čist vazduh.

4. San i odmor su nezamenljivi 

Svi znamo da je za zdravlje važan dobar san, a ipak smo često nenaspavani. Smatra se da je za dobro zdravlje potrebno šest do osam sati sna. Na spavanje treba otići najkasnije do ponoći, jer se melatonin, hormon važan za očuvanje moždanih ćelija, luči od ponoći do 4 ujutro. Uz dobar san organizmu je potreban i kvalitetan odmor. Česti kraći odmori tokom radnog dana pomažu da budete produktivniji i smanjuju stres. Odlazak na duži odmor bar dva puta godišnje pomažu regenerisanju organizma i psihičkog stanja. Ne kaže se bez razloga da se na odmor ide da se „napune baterije”.

Ljudi su umorni od čekanja na preglede

Dok smo zdravi ne razmišljamo o posetama lekaru, iako bi to trebalo da nam nude redovna navika. S druge strane, kada najzad odlučimo da odemo na pregled, u državnim zdravstvenim ustanovama moramo dugo da čekamo na slobodan termin. Mnogi često zaboravljaju ili zbog obaveza propuštaju zakazani pregled koji su čekali mesecima. Zato se sve više ljudi odlučuje za dobrovoljno privatno zdravstveno osiguranje.

Generali zdravstveno osiguranje

Dobrovoljno zdravstveno osiguranje omogućava brzu zdravstvenu zaštitu i kvalitetnu uslugu u mreži od oko 300 privatnih i državnih klinika i ustanova širom Srbije. Sa najdužim iskustvom u ovoj oblasti, Generali Osiguranje Srbija, lider u oblasti dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, ima najširu ponudu paketa osiguranja i pokrića, u skladu sa potrebama i željama korisnika. Uz Generali dobrovoljno zdravstveno osiguranje nema čekanja na lekarske preglede, a željeni lekari i tretmani uvek su na raspolaganju. Osiguranici imaju podršku pri zakazivanju pregleda, pomoć u izboru zdravstvene ustanove i uvek dostupan telefonski kontakt s lekarom.

Za vas koji želite brze i vrhunske medicinske usluge u odabranim državnim i privatnim klinikama, uz zakazivanje pregleda i dostupnost stručne osobe 24 sata dnevno 7 dana u nedelji, idealan izbor je Total Medic 100. Ovaj paket Generali dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja omogućava lečenje u vrednosti od 100.000 evra i ugovaranje osiguranja za članove porodice.

Ukoliko želite da sami kreirate svoj paket pokrića, na raspolaganju vam je Total Medic 10+. Imaćete osnovno pokriće bolničkog ili vanbolničkog lečenja, a možete izabrati i brojna dodatna pokrića. Zakazivanje pregleda u velikom broju ustanova, klinika i privatnih stomatoloških ordinacija brzo je i jednostavno.

Generali zdravstveno osiguranje korisnicima pruža i niz pogodnosti i popusta u partnerskim kompanijama. Više informacija o listi partnera i mreži klinika, kao i o svim prednostima paketa Generali zdravstvenog osiguranja, naći ćete na stranici Zdravstveno osiguranje.